Jovan Zivlak ( Nakovo, Serbia, 1947 )

 

 

Propiedades     

cuando se estaba muriendo mi padre 

mandó el recado de que le gustaría conmigo 

hablar. 

hasta entonces 

intercambiábamos vaciedad y extrañeza. 

pensé que quería 

lo perdido recuperar 

la simple vida 

no soporta conversaciones graves 

que nos acercarían 

y que nuestra tristeza aumentarían 

y que ahora me quiere obsequiar. 

yo ya intuía que las propiedades 

son pasajeras y los habladores irreconocibles 

y me entristecía que

él no hubiera empujado la piedra que hiciese

de la vida un edificio luminoso

y de las palabras miradores

que no viese que lo que quería decir

nadie lo había pronunciado por primera vez

que no viese que el morir es vano

y que no nos salva del olvido.

 

ПОСЕДИ

када ми је умирао отац

поручио је да би волео да са мном

поразговара.

до тада смо

размењивали празнину и чуђење.

помислио сам да жели

изгубљено да надокнади.

обичан живот

не подноси тешке разговоре

који би нас учинили блиским

и који би нашу тугу увећали.

већ сам слутио како су поседи

пролазни и говорници непрепознатљиви

и растуживало ме је како

није одгурнуо камен који ствара привид

да је живот светла грађевина

а да су речи попут видиковца

како не види да то што хоће да каже

неће бити изговорено први пут

како не види да је умирање узалудно

и да нас не спасава од заборава.

 

Traducción: Dragana Bajić Nikolić
Fuente: Lyrikline
Imagen en Alchetron

((Fuente: El Poeta Ocasional)

(Fuente: El Poeta Ocasional)  

Traducción: Dragana Bajić Nikolić

 

Traducción: Dragana Bajić Nikolić
Fuente: Lyrikline
Imagen en Alchetron

(Fuente: El Poeta Ocasional)